Žene u ruralnim područjima u nepovoljnoj situaciji, prisutni stereotipi i patrijarhat
Šta su novine Zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji način se zakonska regulativa primenjuje, kako unaprediti položaj žena na tržištu rada, s posebnim akcentom na osnaživanja žena u ruralnim područjima – neke su od tema o kojima se diskutovalo na skupu organizovanom u Kikindi. Okrugli sto, sa temom “Rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena u Srednjem i Severnom Banatu”, okupio je predstavnike zvaničnih institucija, civilnog sektora, organizacije UN, kao i severnobanatskih lokalnih samouprava.
Primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti, s posebnim osvrtom na konkretne mere ekonomskog osnaživanja žena, bile su glavne teme diskusije organizovane u Kikindi. U posebno nepovoljnoj situaciji su žene koje žive u ruralnim područjima.
Nevena Marčeta, projektna koordinatorka u Agenciji UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u ruralnom području kaže:
“Prisutni su i različiti stereotipi i patrijarhat. Primera radi, istraživanje koje smo mi radile baš na temu neplaćenog rada, pokazuje da su žene u ruralnim područjima mnogo više angažovane na neplaćenom radu u odnosu na žene u urbanim sredinama. Baš zbog toga, njihova porodica, zajednica mesečno gubi oko 550 evra.”
Tokom 2019. i 2020, pet seoskih udruženja žena uključeno je u projekat “Razvoj preduzetništva seoskih žena u Banatu”. Uz podršku zrenjaninskog Edukativog centra i Centar za podršku ženama iz Kikinde, za svoje preduzetničke inicijative dobile su opremu i započele rad. Potom su osnovale svoju mrežu – “Ženski divan” i napravile zajednički brend – Pletenija. Taj projekat se nastavlja.
Radoslava Aralica, Edukativni centar Zrenjanin kaže:
“U ovom ciklusu uključeno je pet novih seoskih udruženja žena iz srednjeg i seevernog Banata i one će takođe raditi na razvoju svojih preduzetničkih ideja na našim treninzima. Kada završe obuku, dobiće opremu i uključiće se i postati deo mreže Ženski divan.”
U okviru kikindske lokalne samouprave uspostavljeni su rodni mehanizmi, a jedan od dobrih primera svakako je institucija rodno odgovornog bužetiranja:
Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika napominje:
“I mogu da kažem da smo jedan od retkih gradova koji je u više od šest programa i programskih aktivnosti uveo rodno odgovorno budžetiranje, gde se tačno i jasno zna koji su rodno odgovorni ciljevi i aktivnosti i tačno se vidi ka kome su usmerene, odnosno definisana je struktura po polu.”
Kako se moglo čuti tokom diskusija u Kikindi, ženama je važna i podrška kroz konkretna mere aktivacije na tržištu rada, poput različitih obuka za sticanje znanja, dokvalifikacija, prekvalifikacija, odnosno mogućnosti da žene svoj hobi pretvore u biznis.
Izvor i foto: rtv.rs
