Praznovanje Lazareve subote ili Vrbice
Nedelja pre Varksa i šesta nedelja posta za pravoslavne hrišćane, poznata je još kao i Cvetna nedelja. U ovoj nedelji praznujemo dva velika praznika. Na današnji dan praznujemo Lazarevu subotu, u narodu još poznatu kao praznik Vrbica, dok je u Nedelju veliki praznik Cveti po kojome je ova nedelja i dobila ime.
Cvetna nedelja se obeležava kroz blagodati prirode. Priroda jeste svet oko nas, suštinska za opstojanje ljudskog roda. Bog je prirodu stvorio kako bi svim bićima bila zajedničko stacište, dok s druge strane, stvorena priroda za hrišćane jeste simbol stvaranja, rađanja, prosperiteta. S toga na danšnji dan svojstveno je nošenje Vrbice, dok se sutra simbolično vernici umivaju u cveću.
Lazareva subota
Lazareva subota je praznik bez kojeg nije moguće uvideti slavu Hristovu i simbol stradanja njegovog, a praznik je koji se desio samo šest dana pre Hristovog Vasksa. Lazareva subota baš kao i Uskrsnuće Hristovo slavi život budući. Na današnji dan Hristos je pokazao svoju božansku prirodu i spasao iz mrtvih svog prijatelja Lazara.
– Primivši poruku da je njegov prijatelj Lazar bolestan, Hirstos reče da njegov prijatelj neće umreti i stigavši mu u posetu četiri dana nakon njegove smrti, Isus Hristos dokaže Lazarevim bližnjima da Lazar nije mrtav, već je trijumfovao nad smrti.
Isus Hristos, sin Božiji, oživi Lazara, istovremeno stvarajući simbiozu između vere smrtnog čoveka u Boga, njegovu svemoć, – u ovom slučaju Lazarevih bližnjih da će Isus spasiti Lazara, i Božije prirode koja je uzvišena i stvaralačka.
Svedočenje o uskrsnuću čoveka
Uskrsnuće Lazara pokazalo je čovečanstvu da je pobeda nad nečim što se smatra nemoguće pobediti, ipak moguća. Hristovo delo traži i želi iskrenu ljubav, nadu i veru u spasenje koje nas čeka od svih prolaznosti ovozemaljskog života.
Smrt nije stvar večnog života, niti je Bog stvorio smrt kao što je stvorio prirodu i čoveka. Smrt dolazi kao reakcija ljudskog delovanja koju Bog nije želeo. Boreći se protiv smrti i Bog se zajedno bori za spasenje ljudi.
Vest koja putuje daleko
Vest da je Isus vaskrsnuo Lazara, vaskrsava i Isusa. Bog se javio Lazarevim bližnjima i kao vest koja putuje daleko među svim stanovnicima, Isus je u Jerusalimu dočekan na slavlje i radost naroda.
Prema svedočanstvu iz Biblije, stanovnici Jerusalima su u rukama nosili palmine grančice kako bi svečano dočekali Spasitelja. Danas, kada se prazuje ovaj događaj, umesto palminih grančica, na našim prostorima koriste se vrbove grančice koje se prvo blagosiljaju u crkvi, a zatim unose u kuće.
Vrba po svojoj simobolici, označava život i bujanje, a njena moć se na današnji dan prenosi i na vernike.
Lazareva subota za Hrišćane spada u jedna od najradosnijih praznika, posebno omiljeni među decom.
Ovaj praznik takođe i najavljuje niz događaja koji slede, Hristovo stradanje i Vaskrsnuće.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: SPC
